Istorija kompanije Wienerberger

200 godina postojanja Wienerbergera
Wienerberger je danas najveći svetski proizvođač građevinskih materijala, ali sve je počelo pre tačno 200 godina na brdu Wienerberg koje je danas deo grada Beča.
Alois Miesbach
Alois Miesbach

Početak jedne imperije

Osnivač kompanije je Alois Miesbach (1791-1857), rođen je u Moravskoj. Školovao se za ekonomistu ali je bio takođe i građevinski inženjer.  U Rimu je proučavao tehnike koje su stari Rimljani koristili za izradu cigle. Imao je 29 godina kada je 1819. odlučio da otvori prvu ciglanu.

 Za samo godinu dana proizvedeno je oko 1,5 milion komada opeke. Tri godine kasnije otvorio je novu fabriku u Maidlingu. To je početak carstva: 1855. već poseduje 9 ciglana, od kojih je većina bila u Beču i okolini. Kao primer vertikalne integracije, Miesbach kupuje rudnike uglja kako bi obezbedio sopstveno snabdevanje ciglana energentima. 1855. godine zapošljava čak 2350 radnika. Tokom sledećih 40 godina kompanija Miesbach razvila se i postala jedna od najvećih u regionu. Kao rezultat širenja poslovanja, Miesbach je nastavio da povećava kapacitete kompanije i za to vreme stvorio je najveće ciglane u Evropi. Kompanija je tada već ušla u sektor gradnje, gradeći brojne zgrade u Beču i okolini.

Heinrich Drasche
Heinrich Drasche

Upravljanje društvom povereno je članu porodice

1857.  Heinrich Drasche, nećak Miesbacha, preuzima upravljanje u kompaniji i nastavlja da se širi a kao rezultat ekspanzivne politike, količina opeke proizvedene 1869. povećana je na 188 miliona komada.
Uspeh Miesbacha i Draschea je zasnovan na mnogo toga, uključujući veoma vrednu plavu glinu na području južno od Beča.  Kompanija tada nudi široku paletu proizvoda, uključujući keramičke pločice, glinene ukrase, cevi i opeku. Wienerberger ne samo da ulaže u keramičku industriju, već zauzima važno mesto u rudarstvu, kopanju kanala a kasnije i u građevinskoj industriji.  Tako se u praksi kontroliše kompletan proces proizvodnje.  Od 1848. kompanija snabdeva i upravlja železničkom mrežom koja se razvija.
Milesbach takođe održava dobre odnose sa tadašnjom vlašću što je vidljivo kroz  dopuštanje da koristi habsburški grb-dvoglavog orla na opeci. 1838. nakon velike poplave u Pešti, pozvan je da napravi ciglu u mađarskoj prestolnici.  To je  prilika koja mu omogućava da počne da koristi mađarski grb, a potom dolazi do otvaranja firme u Pešti za preradu uglja i ciglane 1869. godine.
Prva Wienerberger ciglana
Prva Wienerberger ciglana

Javno preduzeće

Iste godine austrijski deo koncerna postao je javno preduzeće pod vođstvom Drasche-a. Wienerberger je jedna od prvih austrijskih kompanija koja je listirala svoje akcije na Bečkoj berzi. Kasnije u istom veku kompanija je ušla i u Slovačku i Češku. Wienerberger nije bila jedina kompanija ali činjenica je da je kompanija bila i tada najveća u Evropi.

Votivkirche
Votivkirche

Upravni odbor kompanije

Drashe je prvi vlasnik ciglane koji je u Austriji 1960-ih uveo takozvane "kružne peći".  To su ovalne ili okrugle strukture u kojima se glina peče na temperaturi od oko 1000 °C.

Drashe je jedan od prvih industrijalaca koji obraća pažnju na socijalni aspekt. On povećava socijalne naknade za zaposlene.  Gradi stanove za svoje radnike kako bi mogli živeti u boljim uslovima.

1869. u upravnom odboru kompanije je arhitekta Heinrich von Ferstel. Saradnja sa von Ferstelom daje Wienerbergeru priliku da izgradi važne građevine kao što su Wiener Votivkirche i Palais Ferstel. Pod uticajem von Ferstela i Theophila Hansena, još jednog eminentnog arhitekte tog vremena, Wienerberger je svojoj delatnosti dodao i dekorativne keramičke skulpture (ornamente). Ove skulpture postaju glavni izvozni proizvod i mogu se naći u mnogim evropskim metropolama. Ova aktivnost je trajala do Drugog svetskog rata.  Neke od tih skulptura danas se prodaju kao vredna umetnička dela na aukcijama.

Izrada Wienerberger opeke
Izrada Wienerberger opeke

Usponi i padovi nakon Drugog svetskog rata

Nova strategija i proširenje - ulazak na međunarodno tržište

Wienerberger-ova sudbina promenila se početkom 1980-ih kada je novi menadžerski tim počeo da restruktuira poslovanje a razvio je novu ekspanzivnu strategiju usmerenu na postizanje vodeće pozicije na evropskom tržištu.  Nakon konsolidacije austrijskog tržišta, sredinom decenije kompanija se fokusira na međunarodno tržište.  Značajan trenutak u razvoju Wienerberger-a dogodio se 1986. godine kada je kompanija preuzela nemački Oltmanns-Gruppe - s više od 200 postrojenja. Tada je postala jedan od vodećih igrača na tržištu opeke u Evropi.

Istovremeno, kompanija proširuje svoje poslovanje ciljanjem na druga proizvodna područja kao što su keramičke cevi.  Wienerberger je 1989. godine otvorio svoju novu kompaniju Pipelife.  Iste godine kompanija je ušla u metalne i abrazivne materijale kupovinom udela u Treibacher Chemische Werke.  Kompanija takođe kupuje OAG Group, trgovinu na veliko sanitarnom opremom.  Akvizicije igraju važnu ulogu u razvoju i transformaciji Wienerberger-a. Wienerberger postaje najveća industrijska grupa u Austriji.  U 1990-ima kompanija je napravila nekoliko važnih akvizicija, uključujući i Semmelrock, koji je specijalizovan za sisteme za popločavanje.  Na početku decenije Wienerberger se usmerava i na novootvoreno istočno-evropsko tržište, a 1990. ponovo se probija na mađarsko tržište.

Palais Ferstel
Palais Ferstel | Izvor: upload.wikimedia.org

Savremena transformacija - fokus na građevinskim materijalima

Nova uprava početkom 1990-ih uvela je novu strategiju, sa jedne strane naglašavajući nastavak ekspanzije a sa druge strane, fokusiranje aktivnosti oko proizvodnje opeke i asfaltiranja. Sledeći ovu strategiju, Wienerberger prodaje veliki deo svojih raznovrsnih kompanija, uključujući grupu OAG 1994. godine, Treibacher Schleifmittel 1997. godine, kao i imovinu, nekretnine i druge vrednosti. Prodajom garažnog biznisa - Wiparkom i ostatkom Treibacher Industries-a 2000. godine, dovršena je transformacija kompanije u kompaniju sa kompletnom uslugom oko građevinskog materijala. 1995. Wienerberger je izvršio ulazak na francusko tržište akvizicijom Sturm grupe, nakon čega je usledila akvizicija Terca-e. Tako kompanija zauzima vodeće pozicije na tržištu fasadnih opeka u Belgiji i Holandiji. 1996. Kompanija stiče većinsku kontrolu nad Semmelrockom.

Do kraja decenije Wienerberger zauzima vodeću poziciju na tržištu opeke u Evropi. 1999.  kompanija je preduzela korake koji su je odveli prema vrhu svetske liste akvizicijom kompanije General Shale Inc.  u SAD-u, kao i ZZ Wancor u Švajcarskoj. Preko Pipelife-a kupuje Mabo - usmeren na skandinavsko tržište. Akvizicija Tondach Gleinstätten AG i uvođenjem keramičkog crepa u Wienerberger-ov portfolio pokazala se kao još jedan uspešan potez kompanije.

Kompanija Wienerberger je na naše tržište ušla 2006. godine. Trenutno se na tržištu prodaju glineni građevinski blokovi Porotherm, glineni crep Tondach i fasadna opeka Terca.  Kompanija posluje pod nazivom Wienerberger doo Kanjiža i zapošljava skoro 350 radnika. Briga o zaposlenima, njihovom zadovoljstvu i uslovima na radnom mestu (pre svega na bezbednost na radu) kompanija stavlja u fokus poslovanja.

Društvena odgovornost i briga o zaštiti životne sredine su takođe važne teme kojima se kompanija bavi.

Planovi kompanije Wienerberger doo Kanjiža su konstantno unapređivanje poslovnih procesa, stvaranje dodatnih vrednosti proizvodima i sistemskim rešenjima koji se nude na tržištu.

Povezani članci